U dokolici posla (retko ali se desi) uzmem tako pa listam kalendar... Gledam datume i odmah shvatim par stvari.
Prvo, pogrešan mesec gledam! Već je februar a ja sam još negde kod Božića (dvaput sam u istom danu permutovala važne hrišćanske praznike). Drugo, 'ajd što je februar ali kad pre?! I to već sredina istog. Lepa vest je, uskoro će plata. Sa novom platom, a starim iznosom stižu i novi računi, no nije to sada relevantno. Treće, što je zaista od epohalne važnosti, koliko sutra je Dan zaljubljenih! Oooo, pa sjajno. Baš se radujem. Podjednako kao i Pokladama, Danu zahvalnosti i sličnim praznicima svetskog glasa.
Vidim, svi se nešto uzvrpoljili oko 14. februara kao da je... Titov rodjendan ili tako nešto. Sve se crveni, svuda srca, medvedići, leptirići. Predivan prizor ali samo ako nisi bik u horoskopu ili koridi. Ljubitelj sam statistike pa me živo zanima kako se u nas ovaj dan provodi. U svom okruženju (na celom spratu firme i još par kancelarije na druga dva) sprovela sam mini anketu. Nije baš neki uzorak, više ličimo na statističku grešku ali daj šta daš.
Rezultati su bili više diskutabilni nego što su dali kakvu sliku o nama. Naime, najveći broj kolega je Dan zaljubljenih poistovetio sa Sretenjem. A i što ne bi kad onako lepo padaju jedan za drugim i još je ovaj drugi neradan. Tako da su, sa tim novim saznanjem, smatrali da bi bilo zaista kolegijalno i krajnje sindikalno kada bi,ne samo jedan već dva dana, bila neradna! Svi smo se složili sem direktora. Da se on pita, radili bismo mi i za sopstvenu sahranu i to pro bono.
Pošto je većina bila i suviše obuzeta planiranjem neradnog dana i izleta za 8. mart (o tome ćemo kasnije), bilo je i onih romantičnih duša koje su ovaj dan već u detalj isplanirale i vrlo lepo organizovale. Tako su se već kupili medvedići (ili dobili u Maxi-ju uz dve litre kole), rezervisao sto u restoranu (sa božanstvenim škembićima) ili isplanirao bioskop (pošto su roditelji ipak odustali od odlaska na selo jer je poskupelo gorivo). Naravno, cveće je neizostavno ali ne i obavezno jer ako pokloniš za DZ (u daljem tekstu Dan zaljubljenih) cveće, ne možeš isto i za 8M (u daljem tekstu 8. mart).
Bilo kako bilo, ide i 8.M. Dan žena. Za ovaj dan su se žene širom sveta borile. Nego šta! Mada, sad, da li su baš imale na umu da za taj dan jedne drugima poklanjaju cveće, mese kolače ili vode na večere... Nisam baš sigurna. Već vidim kako dolaze s posla, svaka nosi po svežanj karanfila prigodno umotan u šareni ukrasni papir koji je za tu priliku kupljen na veliko kod Kineza. Klara Cetkin sigurno uživa gledajući taj prizor sa nekog onozemaljskog balkona.
Naravno, one dame koje imaju sreće, neće morati da mese torte i kolače, skuvaju prigodan ručak i počaste bližu i dalju rodbinu... Te srećne dame će... Na primer otići na spa vikend (to je sad totalno moderno) sa svojim drugaricama, koleginicima... Ljubavnikom?!? No, dobro.
U svakom slučaju, ja nemam u planu da proslavljam gore pomenute praznike. Iz ubedjenja! Ne zato što ja nemam dečka ili muža ili brdo koleginica za spa vikend, ne. Prosto, romantična sam koliko i dalekovod a za spa vikend bih morala da 'pljunem' neku lovu koju bih radije da uložim u nove cipele ili neki drugi proizvod masovne potrošačke groznice.
Svakako pozdravljam svakog ko voli da ih proslavlja. Lepo se provedite. Ne zaboravite da donesete neku džezvu s natpisom banje u kojoj ste bili ili ukradeni peškir, ako je iole kvalitetan.
Kada se vratite, čekaće vas uredno spakovani karanfili, brdo sudova i prazan frižider!
Нема коментара:
Постави коментар