Facebook... Mocna stvar ili glupost, svako za sebe mora odluciti, ali kao portal za najnovije traceve i novosti ,jeste savrsen.
Cim se stigne na neko mesto, odmah se 'checkira' da svi vide gde je doticna osoba i sa kim, naravno. Nakon toga usledice slike, opustene i spontane, tagovanja, lajkovanja, komentari...
I sad, mi malobrojni, koji pomenutu drustvenu mrezu koristimo radi igranja igrica kako bi prekratili vreme tokom pauze za rucak, bivamo vrlo izazvani od strane npr novopecenih mama koje 'stancuju' slike svojih prvenaca i iste lepe po svojim 'zidovima'. Kako ne lajkovati dvonedeljnu bebu koja ckilji i crveni jer bas u tom momentu kaki... Prosto, neodoljivo. Onda slede slike u novoj benkici, sa cistom pelenom, sa cuclom, bez cucle... I samo probaj da ne kazes kako je slatka i da ne posaljes pozdrave mami & tati i pohvalis ih kako im je dete lepo a izgleda i vrlo inteligentno za svojih 14 dana na ovom svetu! Naime, ako se pomenuti koraci preskoce... Moze se ocekivati da ce komentar nekog poznanika, rodjaka ili komsijinog komsije van drustvene mreze, koliko vec sutra, biti da su ti sto ne lajkuju i ne komentarisu, zapravo vrlo ljubomorni na srecu novopecenih roditelja koji zive u kohabitaciji negde na obodu glavnog grada.
Koliko sam se tih slika 'nalajkovala' proteklih 6 meseci... Pravi baby boom je izbio u mom krugu poznanika, rodjaka i prijatelja.To malo navede na razmisljanje, jelte. Mislim, ne tako davno (nema ni mesec dana), napunih 31! Booooze, sto sam matora... Rece mi majka (niko ne zna tako da te ohrabri kao majka, niko!). Baba i deda su opleli pricu kako sam kao dete bila mnogo drustvenija i pricljivija, a sada... Posle kratkog evociranja uspomena iz njihove mladosti a ujedno i mog detinjstva, usledio je vaspitno-obrazovni seminar u roditeljskoj koprodukciji. Neminovno je da se pomenu recenice: Nisi vise tako mlada/Godine prolaze i moras polako da se skrasis... I naravno ona najcuvenija: Sve tvoje drugarice su udate i vec imaju decu a ti ces ostati sama. Uz to se sloze tugaljive face i slezu ramena. I kada ih vidite takve, prosto pozelite da ih zagrlite i utesite jer,o moj Boze, nisu oni krivi sto im je cerka/unuka takav, sto bi nasi stari rekli, looser. To je nasledjeno od oca i njegove familije! Obicno se krivica svaljuje na roditelja koji iz nekog razloga nije mogao da prisustvuje tom happeningu... Pa ste toliko srecni da se po povratku tog roditelja dozivi repriza pomenutog predavanja o vasoj nesposobnosti da stupite u vezu, brak i izrodite potomke. Da, da... Oni nam zele dobro i ne misle lose, ali... Upitate se, da li vas toliko malo poznaju? Kako im nije palo na um kako ce se sve odvijati od onog momenta kada su vase drugarice odlazile na zurke dok ste vi ostajali kuci da gledate dokumentarac o pandama ili Francuskoj revoluciji? Prosto je takav ishod bio ocekivan... Ne, tada niko nije postavljao to pitanje. Tada je postojao strah da ne nadjes neku barabu koja nosi koznu jaknu i radi kao automehanicar i da ti ta ista baraba ne napravi dete jos u drugoj godini srednje skole... Cega je bilo (znam dve 'srecnice').
Nista ne vredi ni to sto sam 'skolovala' silne godine.. Prosto u ocima drustva, ostajem looser. I ne bi to bio neki problem za mene, sve do sinoc, kada sam skapirala da sam u svojoj generaciji ostala jedina neudata i bez naslednika (ne znam prosto kako ce ovaj svet opstati ako im uskratim potomka s ovako kvalitetnim genima!). Nekako osetih malu anksioznost... Najvise nakon sto sam jos odgledala i epizodu serije New girl, koja je bila naslovljena sa Eggs ( ne, tema nije bila Uskrs!). Pomisao da citav zivot covek provede sam i nije bas utesna, zar ne?
Jutro je bilo pametnije od veceri. Strah od samoce zalecila sam jednom duplom kafom i voznjom bicikle od cca 30 km... Dobro, 10 km. Taj subjektivni osecaj je uvek relativan. Shvatila sam, prosto ,nekome je sudjeno a nekome nije i da je bolje biti sam nego u losem drustvu (narocito kad se pogledaju krcate sigurne kuce i natpisi po novinama u hronici). U to ime, po povratku sa 'tour de france-a', uclanila sam se u obliznji klub borilackih vestina. Jer, u zdravom telu je i zdrav duh! A i neki krav maga potez nece skoditi u buducem upoznavanju sa covekom mog zivota, jelte.Kako je zivot jedan, treba ga i ziveti... Sem ako niste budista, onda se mozete radovati da na nekoj poljani izigravate bambus ili koprivu, eventualno puza golaca.
Нема коментара:
Постави коментар